Oblici podrške starim slepim licima u lokalnoj zajednici

Dana 1. decembra u sali biblioteke "Dr Milan Budimir" u Jevrejskoj 24 u Beogradu održana je tribina «Oblici podrške starim slepim licima u lokalnoj zajednici». Pre početka radnog dela tribine Dragiša Drobnjak  je pozvao prisutne da minutom ćutanja odaju poštu preminulom doktoru profesoru Ljubomiru Saviću, istaknutom pedagogu i univerzitetskom profesoru u oblasti defektologije.

Nakon nekoliko opštih informacija iz istorije Saveza, sekretar Dragiša Drobnjak je istakao da od ukupnog broja članova oko 50% su osobe starije od 65 godina i da je taj broj još izraženiji u većim gradovima. Podsetio je da ne samo kod nas nego u Evropi uopšte vid se po pravilu gubi najčešće u trećem dobu od dijabetesa, glaukoma, degeneracije žute mrlje. Prema statistici Saveza prisutna je tendencija rasta starih među učlanjenim u poslednjih nekoliko godina. Govoreći o materijalnom položaju slepih starih osoba istakao je da su uglavnom svi korisnici invalidskih, starosnih i porodičnih penzija a neki i korisnici socijalne pomoći.

Pre nego što je prešao na konkretne probleme odnosno neophodne oblike podrške starima, Drobnjak je rekao da bi prema nastanku potpunog ili delimičnog oštećenja vida stare podelio na one koji su vid izgubili od rođenja odnosno u detinjstvu, mlađem ili srednjem dobu i na one koji su vid izgubili u trećem dobu. Osnivanje centra za opštu i profesionalnu rehabilitaciju predstavljao bi najsveobuhvatniji oblik podrške ne samo za stare nego i za ostale osobe koje su kasnije izgubile vid, rekao je on. Pomoć u kući je takođe jedan od problema sa kojim se suočavaju slepe stare osobe. Prema raspoloživim informacijama u Beogradu radi oko 700 geronto domaćica a u ostalim gradovima u Srbiji svega 150. To su i dalje mali kapaciteti da bi se pokrile ukupne potrebe za ovim oblikom podrške. Druga servisna usluga personalni asistenti, koja je jednako važna za stare i sve osobe sa invaliditetom, nije još uvek sistemski rešena pa se podržava kroz realizaciju projekata.  Kao primer su navedeni projekti Centra za samostalni život invalida Srbije, koji su među prvima ako ne i prvi krenuli sa ovim servisom u Beogradu. Prisutni su mogli čuti da je nedavno od strane udruženja Koloseum formirana agencija za pružanje psiho socijalne podrške i personalnu asistenciju. Rad agencije za sada podržava 6 gradskih opština u Beogradu. Preporučeno je da ova usluga bude podržana i u drugim gradovima u Srbiji kao i da način i trajanje pružene usluge treba da zavisi od vrste, broja i stepena invaliditeta korisnika.

O oblicima podrške za stare koja je jedna od aktivnosti Crvenog krsta Srbije i mreži Humanas, govorila je Nataša Todorović. Nakon nekih demografskih podataka moglo se čuti da starenjepopulacije sa jedne strane predstavlja uspeh čovečanstva dok sa druge postavlja veće socijalne i ekonomske uslove koje država treba da obezbedi za svoje građane. Program za stare u okviru Crvenog krsta Srbije, nastao je 2002. godine uz podršku donatora. Više o ciljevima i grupama korisnika kao i partnerskim aktivnostima između Crvenog krsta, centara za socijalni rad odnosno udruženja penzionera i udruženja osoba sa invaliditetom  govorila je gospođa Todorović u svom daljem izlaganju. Posebno je istakla podršku starim licima na selu, koja je u tom početnom obliku  bila nedovoljna pa je podstakla nekoliko ne vladinih organizacija da osnuju mrežu Humanas. Od 2004. godine od kada mreža Humanas deluje njene članice se zalažu za smanjenje siromaštva među starima i uvođenje socijalne penzije. Takođe se zalažu za poboljšanje života starih kroz uključivanje i uticaj na izmene i dopune zakona koji direktno ili indirektno utiču na kvalitet života starih lica. Dragana Dinić, sekretar gerontološkog društva Srbije nešto više je rekla o socijalnim uslugama  u lokalnoj zajednici posebno se osvrnuvši na uslugu personalni asistenti i podrške slepim starim licima. Ona je istakla da se gerontološko društvo Srbije na stručan i naučan način bavi starenjem i starošću i da nemaju neposredne oblike podrške. Društvo organizuje edukacije i stručna osbosobljavanje za sve one koji se bave starim licima kako bi unapredili njihov rad i tako lakše savladali aktuelne probleme. Nacionalni kongresi koji se održavaju svake četvrte godine prilika su da se razmene znanja i iskustva kao i da se predstavi trenutni položaj starih kod nas. Govoreći o servisu personalnih asistenata gospođa Dinić je navela neophodnost ispunjavanja određenih kriterijuma da bi neka institucija izdavala licence za rad davaocima pomenute usluge. Akreditovan program za obuku personalnih asistenata   jedan je od preduslova za kvalitet ovog servisa.

Svi prisutni su mišljenja da je kontinuirana podrška starim licima neophodna kako bi se poboljšao kvalitet  njihovog života. Kako bi treće doba dočekali spremniji treba o tome na vreme da mislimo. Iako smo svedoci daje često ne moguće uticati na spoljne faktore podsetiću na jednu Renarovu misao. Dok si mlad, uživaš, a kad postaneš svestan već si star.